Feed aggregator
Gde se denula pegla?
Nisam lenja, mislim baš nisam! Moj muž ima običaj da kaže da sam kao nervozna Pepeljuga. Ne da mi đavo mira. Po ceo dan za dvogodišnjim detetom idem i sklanjam igračke.
Poslagane kocke po veličini i boji su moja pasija. Kako on, ljubi ga majka, sve kocke, lutke i traktore poslaže po nekom svom naumu, malo se samo odmakne, eto mene, da kao stampedo, presložim sve uza zid… po veličini :-)
Ume to da bude dobrih pedesetak puta u toku dana.
Kuvam (za to posedujem očigledan dokaz, svi smo blago okruglasti) ,
briskam, perkam… al što mrzim peglu to je čudo jedno!
Ne prilazim joj ni na metar, kao da je kužna. Zapravo nisam baš ni najsigurnija gde se nalazi u svakom trenutku.
Ideju o korišćenju platnenih pelena odmah vezujemo za besomučno stajanje nad daskom za peglanje i za onaj umni pokret levo – desno, levo – desno, pa tako dok ne zaboraviš kako se zoveš i ko su ti preci!
Pelene ne peglam! Neću i nema potrebe! Ne znam ni kako bi….
Platnene pelene, ili ti kako je Mama Kukunka otišla u privatnike :-)
Bila jedna Mama Kukunka i bio jedan Tata Taranta…
Shvatiše oni, tj. shvatismo mi da nam je za dobru pesmu potrebam i jedan Mali Juju! I tako i bi!
U jesen 2009. stiže nama naš Mali Juju! Dopalo nam se kako zvučimo sa njim te se latismo posla i u julu 2011. stiže i Mali Juju broj 2! Nismo se uplašili, nadamo se da nećemo još dugo biti kvartet, no to je priča za neki drugi dan…
Uživancije nikad dosta! No ovaj paket ne bi bio kompletan da nema i brige, sekiracije, nedoumica…
Svako ko ima malu decu, zna o čemu pričam… Onima drugima želim da ih što pre muče iste slatke muke!
Nedoumica (zovimo je za početak tako dok ne preraste u problem) vezana za pelene se pre dobijanja prvog deteta nije ni javila, da budem iskrena. Svaki dan nas na TV-u bombaruju informacijama o pelenama za jednokratnu upotrebu. Čak i dok nisam bila roditelj sam mogla, da na prvu loptu, navedem ime pelena i par razloga zašto su super za decu!
Prvo mi na pamet padaju divne, baršunaste guze koje se vrte na reklamama (naravno suve i zdrave – tada nisam ni znala za termin pelenski osip!). Pa onda glava karakteristika – BEBA JE SUVA! Šta ćeš bolje?!
U redovnom paketu prvih bebinih stvari (a i stvari koje sam odnela u porodilište) su se naravno te pelene našle na samom vrhu spiska.
Trudnoća – SASVIM drugo stanje
Zašto se trudnoća naziva drugo stanje pitala sam se mnogo puta u životu, a onda je trudnoća došla i u moj život...
Ja bih trudnoću predefinisala „Drugo stanje – drugi život“, jer stvarno u trudnoći žena postaje potpuno druga osoba. Mnogi kada pomisle na trudnoću prvo i jedino što im padne na pamet je da se žena ugoji, raširi, dobije strije, poružni, itd. Ali niko ne spominje ono važnije, nije trudnoća destak kilograma više koje vidimo na vagi i u ogledalu, ona je mnogo više od toga.
Prolazeći kroz prve mesece svoje trudnoće nisam baš mnogo razmišljala šta činim, na koji način ispoljavam svoja mišljenja niti kako me drugi zbog toga doživljavaju. Ulaskom u četvrti mesec, osvrnula sam se malo oko sebe i vratila misli u nedelje iza mene. Tek tada sam shvatila koliko su na mene uticali „podivljali“ hormoni o kojima uopšte nisam razmišljala, i kakve glupe i depresivne momente sam nepotrebno proživela. Suviše lično sam uzimala razne situacije, upijala sve negativne reči koje su me okruživale, ne misleći ni u jednom mometu na lepotu trudnoće i onoga što posle toga dolazi.
A onda sam se preporodila i uplovila u predivan period trudnoće, više ne razmišljajući o rečima koje su me duboko povredile u ovom osetljivom periodu, niti o raznim pretragama i amniocentezi koja dolazi.
Ekspertski ultrazvuk i sve potom...
Došlo je vreme i za prvi ekspertski ultrazvuk i naravno Double test. Na moj 27. rođendan, 27. 12. imala sam zakazan EUZ. Radovala sam se ovom danu kao malo dete jer sam znala da ću napokon videti to malo stvorenje koje raste u meni. Doktorica je gledala i diktirala sestri neke brojke i na kraju okrenula monitor i rekla “ovo je Vaša beba. Ovo su joj noge, ruke, glava, a ovo ovde što pulsira - to je srce...” U tom momentu me je obuzela toplina, osetila sam blagu jezu, a kada sam videla da je beba dva puta šutnula nogicom na licu mi je iskočio taj blesavi osmeh.
Izašla sam iz dispanzera sa stotinom papira za Double test. Procedura testiranja je u Subotici komplikovana kao i u svim manjim mestima, pa sam tako dobila uput za Novi Sad i potvrdu za putni trošak koji je trebalo overiti u PIO. Pozvali smo NS ali su me odbili jer je bio već 28.12. i svega još par dana do Nove godine - ludnica i gužva svuda. Pošto sam već bila u 13 nedelji, a test se radi do 14 nedelje nisam imala puno vremena pa mi je druga opcija bila odlazak u privatnu laboratoriju gde se plaća test, potom trči u PIO da odnesem račun i kopiju nalaza kako bi se refundirao novac, a onda čekaj dva i po meseca na odgovor da li će se refundirati novac.
Čajanka u 10 i 11 nedelji
Posle dužeg vremena izašla sam u grad na čaj sa drugaricama, lepo smo se ispričale i već u 21:30 krenule kući. Nekada smo se družile do kasno u noć, a sada, jedna drugarica je upravo stigla sa puta pa je umorna, druga tek što je ozdravila, a ja pospana od trudnoće.
Eh, stvarno smo matore, oko nas neki novi klinci, svi mlađi po 10 i više godina. I tako se mi počele jadati jedna drugoj, 27 – 28 godina, jedino se ja udala, jedna će dogodine, a druga još nema ni momka. Prošli su dani kada smo bile tinejdžerke ali retko koja od nas je to vreme iskoristila da se opusti i pošteno zabavi. Sve tri smo bile uzorne devojke, izlazile smo ali ograničeno i tako se mi počele sećati davnih vremena, pa ko senilne babe počele razmišljati kad će nam biti 10 godina od mature. Ma bolje da ćutimo, ma ne moguće da je toliko prošlo. Uh starimo...
Šta raditi kada beba sama odluči da prestane da sisa
Kada sam se porodila sreći nije bilo kraja, a posebno zadovoljstvo mi je bilo to što mogu da dojim svoje dete.
U početku je bilo pomalo bolno dok se i beba i ja nismo navikle. Kasnije je bilo lako... Nekada je sisala samo da bi se smirila kada je imala grčiće. Kako je rasla smanjivali smo obroke... Sa 9 meseci smo počeli samo jutarnje i večernje dojenje, meni je bilo žao jer mi je sve to tako brzo prošlo..
Negde oko pet dana pred prvi rodjendan nije želela da sisa pred spavanje, ali zato ujutro to nije moglo da izostane. Na dan pred rođendan moja beba uopšte nije htela da sisa.. pomislila sam da možda nema mleka proverila sam i bilo je mleka, ali ona ni da pipne! Pokušala sam opet uveče neće, ujutru opet neće.
Tako da je moja mala devojčica samo na dan pred rođendan prestala i zvanično da sisa. Odjednom je kao velika... Meni je bilo mnogo žao, mislila sam da će to duže trajati, ali eto, moja mala-velika beba sama je prestala.
Ponekad razmišljam: možda je i bolje tako, nego da sam morala da je odvikavam. Ali ipak sam želela da još malo bude mala beba :)
